RO­ŽA­JE - U okvi­ru ma­ni­fe­sta­ci­je „Da­ni di­ja­spo­re”, a u or­ga­ni­za­ci­ji Cen­tra za me­đu­na­rod­nu sa­rad­nju i di­ja­spo­ru, u Ro­ža­ja­ma je or­ga­ni­zo­van okru­gli sto na te­mu po­ve­zi­va­nja i sa­rad­nje s di­ja­spo­rom i raz­vo­ja op­šti­ne. Sa­stan­ku je pri­su­stvo­va­lo sve­ga ne­ko­li­ko pri­vred­ni­ka iz di­ja­spo­re, za­tim pred­stav­ni­ci lo­kal­ne vla­sti na če­lu s pred­sjed­ni­kom op­šti­ne Eju­pom Nur­ko­vi­ćem, kao i pot­pred­sjed­nik Skup­šti­ne Cr­ne Go­re Su­ljo Mu­sta­fić. Pri­vred­ni­ci iz ino­stran­stva uglav­nom su iz­ni­je­li niz kri­ti­ka na ra­čun lo­kal­ne vla­sti, zbog na­či­na na ko­ji funk­ci­o­ni­še pre­ma di­ja­spo­ri. Pri­vred­nik iz Švaj­car­ske Esko Mu­rić ka­zao je da lo­kal­na upra­va ne­ma pro­jek­te ko­ji su in­te­re­sant­ni za di­ja­spo­ru ni­ti su im pred­sta­vlje­ni na na­čin da bi zna­li pod ko­jim uslo­vi­ma bi mo­gli da ula­žu svoj ka­pi­tal, kao i ko bi mo­gao da ga­ran­tu­je za nji­ho­vu re­a­li­za­ci­ju.
– In­te­re­so­va­nje lo­kal­ne vla­sti za di­ja­spo­ru pre­sta­lo je mje­sec da­na pred po­sled­nje iz­bo­re. Do­tad su nas pred­stav­ni­ci ove vla­sti po­sje­ći­va­li po tri­put u to­ku jed­nog mje­se­ca. Me­đu­tim, u po­sled­nje dvi­je go­di­ne ni­ko ni­je ni okre­nuo gla­vu pre­ma na­ma, pa smo ste­kli uti­sak da smo is­ko­ri­šće­ni. Ta­ko­đe, ima­mo uti­sak da se lo­kal­ni po­li­ti­ča­ri po­na­ša­ju kao da će do­ži­vot­no osta­ti na funk­ci­ja­ma. Na­ža­lost, ima­mo i pro­fi­te­ra, ali na­ma je na­ro­či­to žao ovaj na­rod ko­ji je ve­o­ma osi­ro­ma­šen, a po­seb­no bri­ne­mo za dje­cu – re­kao je Mu­rić, is­ti­ču­ći da se ipak kre­nu­lo s mr­tve tač­ke, jer je ra­ni­je od­nos pre­ma ise­lje­ni­ci­ma bio ni­ka­kav.
Pri­vred­nik iz Nje­mač­ke Džan­ko Ta­hi­ro­vić za­tra­žio je od lo­kal­ne vla­sti da pre­do­či sve pro­jek­te ko­ji su in­te­re­sant­ni za op­šti­nu, ka­ko bi mo­gli da pro­su­de o oprav­da­no­sti ula­ga­nja svo­jih sred­sta­va.
– Mi ni­smo po­li­ti­ča­ri i ne zna­mo ka­ko i na ko­ji na­čin da ko­mu­ni­ci­ra­mo s va­ma. Tre­ba­ju nam kon­kret­ni pro­jek­ti, ro­ko­vi i ga­ran­ci­je od vla­de, do­kad mo­že­mo oče­ki­va­ti da nam se ulo­že­na sred­stva vra­te. Vlast mo­ra da nam na­pra­vi ustup­ke... Svi mi zna­mo gdje ima ko­rup­ci­je, ali ne mo­že­mo to jav­no da ka­že­mo – re­kao je Ta­hi­ro­vić.
Pred­sjed­nik op­šti­ne Ejup Nur­ko­vić je i na ovom sku­pu po­no­vio da lo­kal­na upra­va, u sa­rad­nji sa Vla­dom, po­ku­ša­va da stvo­ri am­bi­jent za ula­ga­nja u ovu sre­di­nu, nu­de­ći bes­plat­no ka­pa­ci­te­te broj­nih za­tvo­re­nih fa­bri­ka, či­ji po­go­ni su ne­is­ko­ri­šće­ni.
Su­ljo Mu­sta­fić je ka­zao da je ne­dav­no for­mi­ra­na upra­va za ise­lje­ni­ke kroz ko­ju će se us­po­sta­vi­ti bo­lji od­nos sa di­ja­spo­rom.
– De­set go­di­na je pro­šlo od osa­mo­sta­lje­nja Cr­ne Go­re, ko­ja je tek sa­da uspje­la da ofor­mi ne­ke in­sti­tu­ci­je ko­je se ozbilj­ni­je ba­ve di­ja­spo­rom. Do­ni­jet je i za­kon o sa­rad­nji CG sa ise­lje­ni­ci­ma. Ovih da­na se for­mi­ra sa­vjet Cr­ne Go­re za sa­rad­nju sa ise­lje­ni­ci­ma, ko­ji i ni­je baš po vo­lji ise­lje­ni­ka, ali oni će mo­ći or­ga­ni­zo­va­no da pred­sta­ve ono što sma­tra­ju zna­čaj­nim u ko­mu­nik­ci­ji sa svo­jom dr­ža­vom – re­kao je Mu­sta­fić.
Pred­sjed­nik SO Ro­ža­je Hu­se­in Kur­ta­gić is­ta­kao je da je lo­kal­na upra­va kroz for­mi­ra­nje bi­znis zo­ne već na­pra­vi­la am­bi­jent za stra­na ula­ga­nja.
– Za dvi­je i po go­di­ne stvo­ri­li smo do­sta po­volj­no­sti za ula­ga­nja. Ura­di­li smo ne­ko­li­ko kva­li­tet­nih lo­kal­nih pu­te­va pre­ma lo­ka­ci­ja­ma na ko­ji­ma su pla­ni­ra­na ula­ga­nja u tu­ri­stič­ke svr­he, kao što je put pre­ma Šte­di­mu – re­kao je Kur­ta­gić, ko­ji je po­me­nuo i ma­le hi­dro­cen­tra­le ko­je, pre­ma nje­go­vom mi­šlje­nju, ne zah­ti­je­va­ju ve­li­ka ula­ga­nja. Ri­ječ je o ka­pa­ci­te­tu sta­rog vo­do­vo­da Ibro­vo vre­lo, ko­ji bi, ka­ko je ka­zao, mo­gao da bu­de is­ko­ri­šćen za iz­grad­nju mi­ni-hi­dro­cen­tra­le ko­ja bi mo­gla bi­ti po­kre­nu­ta sa sve­ga pe­de­se­tak hi­lja­da eura, a bi­la bi ve­o­ma is­pla­ti­va. Me­đu­tim, ka­ko je na­gla­sio, za taj pro­je­kat ne po­sto­ji do­volj­no in­te­re­so­va­nja.
Pro­fe­sor na Eko­nom­skom fa­kul­te­tu i član OO BS Sa­fet Ka­lač pod­sje­tio je da, pre­ma po­da­ci­ma UN­HCR-a iz ove go­di­ne, ima 65,3 mi­li­o­na ra­se­lje­nih lju­di u svi­je­tu, što je sko­ro šest mi­li­o­na vi­še u po­re­đe­nju sa pret­hod­nom go­di­nom.
– Kad ove po­dat­ke upo­re­di­mo s ukup­nim bro­jem sta­nov­ni­ka na ze­mlji, do­la­zi­mo do za­ključ­ka da je sva­ki 113. čo­vjek na svi­je­tu mi­grant. U Ro­ža­ja­ma ima­mo ve­li­ke mi­gra­ci­je in­ter­nog ka­rak­te­ra. Čak 55 pro­ce­na­ta sta­nov­ni­ka Ro­ža­ja ži­vi upra­vo u grad­skoj sre­di­ni i pri­grad­skim na­se­lji­ma. Ta­kvom po­li­ti­kom mi­gra­ci­ja osi­ro­ma­ši­li smo se­la s rad­no spo­sob­nim sta­nov­ni­štvom – re­kao je Ka­lač, ko­ji je iz­nio pri­mjed­bu na ra­čun lo­kal­ne vla­sti, is­ta­kav­ši da ni­je do­volj­no što sa­mo jed­nom go­di­šnje or­ga­ni­zu­ju sa­sta­nak s di­ja­spo­rom.
– Ne­ma­mo stra­te­gi­ju na ni­vou lo­kal­ne upra­ve ka­ko da us­po­sta­vi­mo ko­mu­ni­ka­ci­ju s di­ja­spo­rom. Ov­dje ne vi­dim lju­de ko­ji bi mo­gli da da­ju su­ge­sti­je i od­go­vo­re ko­ji in­te­re­su­ju di­ja­spo­ru. Ne­ma­mo ni tač­nu ba­zu po­da­ta­ka ko­li­ko ima­mo ise­lje­ni­ka – ka­zao je Ka­lač.
Sa­fet Ka­lač je pred­lo­žio da se ra­di na to­me da se pro­jek­ti re­a­li­zu­ju sa po 50 po­sto uče­šća op­šti­ne i di­ja­spo­re.
Na sku­pu su o pro­ble­mi­ma ne­po­sto­ja­nja in­fra­struk­tu­re za stra­na ula­ga­nja go­vo­ri­li i Ar­lsan De­de­ić i Idriz Nur­ko­vić.
V.Rat­ko­vić

Ne­kul­tu­ra lo­kal­ne ad­mi­ni­stra­ci­je

– Mo­ra se ulo­ži­ti mno­go vi­še na­po­ra ka­ko bi se us­po­sta­vi­la sa­rad­nja i ko­mu­ni­ka­ci­ja s di­ja­spo­rom. Pr­vo mo­ra­te ima­ti do­bre me­na­dže­re kao i pro­jek­te ko­je će­te nam pred­sta­vi­ti sa svim seg­men­ti­ma od bro­ja za­po­sle­nih do do­bi­ti od tih pro­je­ka­ta i nji­ho­ve eko­nom­ske oprav­da­no­sti, kao i uslo­va pod ko­ji­ma bi se mo­gli re­a­li­zo­va­ti. Mi vo­li­mo auto­ri­te­te, ali, na­ža­lost, ne­ki od njih su se br­zo za­lju­bi­li u se­be i za­bo­ra­vi­li na ise­lje­ni­ke i na svoj na­rod. Nas ne in­te­re­su­je ko je na vla­sti i u to­me ne vi­di­mo pro­blem, ali ova­kvim od­no­som na­šli smo se u za­ča­ra­nom kru­gu. Kao i ve­ći­na lju­di ko­ji do­la­ze ov­dje na od­mor, ne­za­do­vo­ljan sam po­na­ša­njem lo­kal­ne ad­mi­ni­stra­ci­je ko­ja u ko­mu­ni­ka­ci­ji is­ka­zu­je ne­kul­tu­ru i ne­lju­ba­znost što je za sva­ku osu­du – re­kao je Esko Mu­rić.


Pro­blem ko­rup­ci­je i kri­mi­na­la

Su­ljo Mu­sta­fić je na­gla­sio da Cr­na Go­ra ima mno­go pro­ble­ma s ko­rup­ci­jom i kri­mi­na­lom.
– Bez vla­da­vi­ne pra­va, bez ob­ra­ču­na sa ko­rup­ci­jom i kri­mi­na­lom ova dr­ža­va ne­ma per­spek­ti­vu, a ja vje­ru­jem da po­sto­je sna­ge ko­je će kroz na­red­nu vla­du ozbilj­ni­je ra­di­ti u ovom prav­cu. Po­li­ti­ka dr­ža­ve mo­ra bi­ti usmje­re­na pre­ma sje­ve­ru, po­seb­no pre­ma op­šti­na­ma u ko­ji­ma ži­vi bo­šnjač­ko sta­nov­ni­štvo, kroz ozbilj­ne in­fra­struk­tur­ne pro­jek­te za oži­vlja­va­nje pri­vre­de – re­kao je Mu­sta­fić.